Molećiv pogled i oči koje netremice zure u komad hrane koji ide od tanjira prema vašim ustima – možete li da zamislite tu scenu ili je preživljavate svaki dan? Može biti veoma teško odoleti ovom pritisku!
Ukoliko ne uspete da se oduprete i odlučite da date psu ostatke vaše hrane, to će ga samo ohrabriti u nameri da se prilikom svakog narednog obroka ukopa pored stola očekujući zalogaj ili dva za sebe. Možda vi, kao vlasnik, znate koju vrstu hrane pas sme da jede, ali sigurno je da to ne znaju svi za stolom.
Ostaci ljudskog obroka za pse: Da li je ispravan izbor?
Digestivni trakt psa se razlikuje od digestivnog trakta ljudi. Naša hrana je često masna, prepuna šećera, previše začinjena i kao takva nije pogodna za pse. Treba imati u vidu to da se u osnovi ishrane savremenog čoveka nalaze visoko procesuirane namirnice i da se naše prehrambene navike često kose sa preporukama lekara i nutricionista. Naša hrana psima može predstavljati pravo zadovoljstvo, ali takođe može dovesti do lakših i težih zdravstvenih problema, kao i razvoja bolesti za koje pas nije imao genetske predispozicije.
Kod štenadi, koja su u razvoju, ovakva ishrana dovodi do zdravstvenih problema zbog nedostatka neophodnih i ključnih nutrijenata, što rezultira neadekvatnim razvojem i rastom. Usled neizbalansirane ishrane, mlad pas može postati pothranjen ili pak gojazan. Takođe, ovako će pas vrlo brzo postati vrlo izbirljiv po pitanju hrane.
Ukoliko psu dajete ostatke vaše hrane koja je previše masna, to može izazvati akutni gastritis, povraćanje, upalu pankreasa. Ako se ovakva ishrana nastavi, višak kilograma i problemi koje donosi gojaznost su neminovni. Hrana bogata šećerom, takođe dovodi do gojaznosti, problema sa zubima, dijabetesa, kao i mnogih stanja i poremećaja koji nastaju kao posledica šećerne bolesti. Naša hrana sadrži preveliku količinu soli, koja može da stvori probleme sa bubrezima i poremećaj ravnoteže elektrolita.
Pas, naviknut na to da će uvek dobiti nešto ukusno sa vašeg stola, će neumorno pokušavati da izmoli još koji zalogaj, što će prouzrokovati probleme u ponašanju, koji će kasnije biti vrlo teški za korigovanje. Vaš ljubimac može pokušavati da ukrade hranu sa stola ili da je čak otme iz ruku, što može dovesti i do toga da vas ili nekog od ukućana slučajno ujede.
Ostaci hrane koje treba izbegavati: šta škodi psima?
Mnoge namirnice, koje su za nas uobičajene i često se nalaze na našim tanjirima mogu ozbiljno naškoditi ljubimcima. U nastavku je lista namirnica koje nikako nisu preporučljive za ishranu pasa.
● Pasulj, grašak i različite vrste mahunarki izazivaju nadimanje i gasove u gastrointestinalnom traktu.
● Testa bogata kvascima dovode do bolnih gasova, a kod pasa dubokog grudnog koša izazivaju sklonost ka torzijama želuca.
● Crni i beli luk, bez obzira na to da li su kuvani ili sirovi, sadrže disulfide i sulfokside, koji oštećuju krvne ćelije i dovode do anemije.
● Paradajz, odnosno stabljika biljke i nezreo, zelen plod negativno utiču na rad digestivnog, nervnog i urinarnog sistema.
● Sirova jaja, tačnije belance sadrži enzim avidin, koji smanjuje apsorpciju vitamina B, što može uticati na dlaku i kožu. Takođe, trebalo bi striktno povesti računa o poreklu jaja, načinu čuvanja i rokovima upotrebe zbog salmoneloze.
● Čokolada, čaj i kafa sadrže kofein, teobromin i teofilin koji su jako toksični jer direktno utiču na rad srca i nervni sistem. Čokolada je veoma opasna za pse, a samo 100g čokolade za kuvanje može da usmrti psa srednje veličine!
● Grožđe u bilo kakvom obliku je ekstremno toksično za pse! Konzumiranje čak i nekoliko zrna grožđa povezano je sa razvojem povraćanja i dijareje, preko dehidratacije pa sve do bubrežne insuficijencije, koja može da nastupi u roku od 24 sata kod nekih pasa.
● Ksilitol je veštački zaslađivač koga najčešće ima u proizvodima koji se deklarišu kao oni bez šećera (žvake, bombone, dijetetski napici, razna peciva, ali i mnogi suplementi) i koji najčešće dovode do hiperglikemije i izazivaju povraćanje, slabost, letargiju i ozbiljna oštećenja jetre.
● Mesne prerađevine sadrže aditive i poboljšivače ukusa koji izazivaju probleme u radu digestivnog trakta, ali i biber i ljutu papriku koji mogu da iziritiraju usnu duplju.
Zašto treba obratiti posebnu pažnju na kosti?
Zbog brojnih rizika koje mogu da imaju po zdravlje ljubimca, na davanje termički obrađenih kostiju treba sasvim zaboraviti. Posle kuvanja ili pečenja, kosti postaju krte i lako se lome na delove sa oštrim ivicama, koje bez izuzetka oštećuju digestivni trakt.
Sirove kosti za pse su bezbednije od termički obrađenih i dobar su izvor mineralnih materija, prvenstveno kalcijuma i fosfora. Žvakanje sirovih kostiju stimuliše enzime pljuvačke, pomaže u sprečavanju nakupljanja plaka i kamenca na zubima i prevenira bolesti desni. Kod mladih pasa pomaže u promeni mlečnih zuba.
Ako se psu daju sirove kosti umesto veštačkih suplemenata kalcijuma, te kosti treba dobro usitniti kako bi bile u potpunosti bezbedne za psa i čime bi se eliminisao rizik od gušenja, lomljenja zubala i ostalih problema sa digestivnim traktom. Međutim, ako se psu daje kost kako bi je žvakao zarad održavanja dentalne higijene, prirodnih instinkta i igranja, veterinari savetuju da to treba da bude kost veličine glave psa i da je nužno držati ga pod nadzorom dok je žvaće.
Kosti - dodatak, a ne glavna hrana
Kosti nikako ne bi trebalo da budu glavna hrana psu jer mogu dovesti do brojnih zdravstvenih tegoba. Kao prvi znak da je pas pojeo previše kostiju javlja se bela, do bledo-žuta boja izmeta i opstipacija, odnosno zatvor. Kosti sadrže kalcijum, koji učvršćuje i usporava izmet i onemogućava njegovo kretanje i izbacivanje. Napinjanje bez mogućnosti evakuacije izmeta može dovesti i do rektalnog prolapsa. Kod pojedinih pasa sa osetljivim stomakom, komadi hrskavice i koštana srž mogu dovesti do dijareje i povraćanja.
Kod pasa, koji imaju paradentozu i uopšte probleme sa zubima, glodanje kostiju može da dovede do ispadanja i lomljenja zuba. Povrede usne duplje i jezika su česte i nastaju kada kost zaseče jezik ili se deo kosti zabode u jezik ili sluzokožu usne duplje. Ove povrede su veoma nezgodne, bolne i praćene obilnim krvarenjem.
Opstrukcija jednjaka nastaje kada se kost ili parče kosti zaglavi u jednjaku. Ukoliko pas aspirira deo kosti, nastaje zagušenje dušnika, zatim posledično dolazi do otežanog disanja i mogućeg zagušenja, koje se završava smrtnim ishodom. Ako se kost zaglavi u tankim crevima, zaustavlja se dalja pasaža hrane. Ubrzana peristaltika u ovom delu može dovesti do crevnih invaginacija, koje su uvek urgentno stanje i takođe mogu rezultirati smrtnim ishodom, te je hirurški zahvat jedini izbor za veterinare.
Kao posledica povreda sluzokože creva oštrom ivicom kosti, može doći do rektalnog krvarenja i do peritonitisa, odnosno upale trbušne maramice izazvane bakterijskom infekcijom nastalom tamo gde je kost probila zid creva. Psi tada osećaju snažan bol, stanje je vrlo urgentno i često ishod bude fatalan.
Da sumiramo
Ukoliko se ipak odlučite da psu dajete nešto od ostataka hrane, povedite računa o tome da to bude nezačinjena hrana, namirnice koje mu ne mogu naškoditi i najviše 10% od ukupne količine hrane, koju treba da pojede u toku dana. One namirnice, koje pas posebno voli, možete koristiti kao nagrade za dobro ponašanje. A ukoliko niste sigurni da li je neka hrana ili namirnica dobra za vašeg psa, nemojte mu je ni davati.
Sirove kosti, čije će glodanje sigurno zabaviti psa i okupirati ga neko vreme, nemojte davati češće od jednom do dva puta nedeljno. Nakon što pas završi sa njima, obavezno ih sklonite, kako biste izbegli širenje i razmnožavanje bakterija koje mogu biti opasne i za psa, ali i za članove vašeg domaćinstva. Vodite računa o tome gde nabavljate kosti i kako ih čuvate. Preporuka je da ih čuvate u frižideru, ne duže od 3 dana. Ukoliko biste psu rado dali sirovu kost, ali nemate vremena da ga držite na oku za to vreme, probajte sa odličnim i sasvim bezbednim zamenama za kosti, kao što su razne poslastice od presovane goveđe kože, suve juneće žile, koskice od kože različitih vrsta ribe i koje možete naći u svim pet šopovima.